Mejn kun (Maine Coon) – nežni džin među mačkama

Mejn kun mačka poznata je po impresivnoj veličini, raskošnom krznu i blagom karakteru. Iako na prvi pogled može delovati ozbiljno i pomalo divlje, iza njenog upečatljivog izgleda najčešće se krije druželjubiva, razigrana i privržena mačka.

Zbog kombinacije veličine i nežnog temperamenta mejn kun često nosi nadimak „nežni džin“. Voli da učestvuje u porodičnim aktivnostima, neretko prati vlasnika iz prostorije u prostoriju, a pojedine jedinke uživaju u donošenju igračaka, učenju jednostavnih komandi, pa čak i šetnji na povocu.

Ova rasa može biti divan porodični ljubimac, ali budući vlasnik mora biti spreman na redovno četkanje, dovoljno prostora, kvalitetnu ishranu i pažljivu kontrolu telesne težine.

Mejn kun je jedna od najvećih rasa domaćih mačaka. Ima dugo, pravougaono i mišićavo telo, široke grudi, snažne noge i krupne šape. Mužjaci su najčešće primetno veći od ženki.

Glava je srednje široka, sa izraženom, gotovo četvrtastom njuškom. Uši su velike, široke u osnovi i često završene čupercima dlake koji podsećaju na uši risa. Oči su krupne i blago ovalne, a mogu biti zelene, zlatne, bakarne ili druge boje dozvoljene standardom.

Jedna od najprepoznatljivijih osobina ove rase jeste veoma dug i raskošan rep. Mačka ga može obaviti oko tela i tako se dodatno zaštititi od hladnoće.

Odrasli mužjaci često imaju između 8 i 10 kilograma, dok ženke obično teže približno između 5,5 i 7 kilograma. Postoje i teže jedinke, ali velika telesna masa nije sama po sebi dokaz kvaliteta ili čistokrvnosti.

Mejn kun se razvija sporije od većine mačaka. Punu fizičku zrelost i konačnu veličinu često dostiže tek između treće i pete godine života.

Važno je razlikovati prirodno krupnu i mišićavu mačku od gojazne mačke. Prekomerna težina dodatno opterećuje zglobove i može povećati rizik od drugih zdravstvenih problema.

Mejn kun ima gustu, slojevitu dlaku prilagođenu hladnoj i vlažnoj klimi. Krzno je kraće na ramenima, a duže na stomaku, zadnjim nogama, grudima i repu. Oko vrata se često formira bogata „griva“, naročito tokom hladnijeg dela godine.

Rasa se pojavljuje u velikom broju boja i šara. Najpoznatija je smeđa tigrasta varijanta, ali postoje i crne, bele, crvene, krem, plave i srebrne mejn kun mačke, kao i različite kombinacije sa belom bojom.

Količina i tekstura dlake mogu se razlikovati od jedne mačke do druge, zbog čega će nekim jedinkama biti potrebno češće četkanje.

Mejn kun se smatra jednom od najstarijih prirodnih rasa mačaka u Severnoj Americi. Nastala je na području američke savezne države Mejn, čija je danas i zvanična državna mačka.

Tačno poreklo rase nije u potpunosti dokumentovano. Najprihvaćenije objašnjenje jeste da se razvila ukrštanjem domaćih kratkodlakih mačaka sa dugodlakim mačkama koje su u Severnu Ameriku donosili pomorci i doseljenici. Tokom vremena prirodna selekcija favorizovala je snažne mačke sa gustim, vodootpornim krznom, velikim šapama i dugim, čupavim repom, dobro prilagođene hladnim zimama Nove Engleske.

Postoji i poznata legenda prema kojoj je rasa nastala ukrštanjem mačke i rakuna. Ova priča verovatno je inspirisana čupavim repom i smeđom tigrastom bojom pojedinih mačaka, ali takvo ukrštanje biološki nije moguće.

Mejn kun mačke pojavljuju se na američkim izložbama još u 19. veku. Ženka po imenu Cosey proglašena je najboljom mačkom na velikoj izložbi održanoj u Njujorku 1895. godine. Danas rasu priznaju vodeće svetske felinološke organizacije.

Uprkos veličini, mejn kun je uglavnom blaga, stabilna i druželjubiva mačka. Privržena je ljudima, ali najčešće nije preterano zahtevna. Umesto da neprestano traži da sedi u krilu, često će jednostavno boraviti u istoj prostoriji, posmatrati vlasnika ili ga pratiti po kući.

Mejn kun obično zadržava razigranost i u odraslom dobu. Inteligentan je, radoznao i često brzo razume svakodnevne rutine. Mnoge mačke ove rase mogu naučiti da donesu igračku, dođu na poziv ili prihvate hodanje na povocu uz odgovarajući trening.

Poznat je i po neobičnoj vokalizaciji. Umesto klasičnog glasnog mjaukanja, mejn kun često proizvodi tihe zvuke koji podsećaju na cvrkutanje, gugutanje ili kombinaciju mjauka i predenja.

Ipak, karakter nikada ne zavisi isključivo od rase. Genetika, rana socijalizacija, iskustva i način ophođenja značajno utiču na ponašanje svake mačke.

Zbog strpljivog i uravnoteženog temperamenta, mejn kun se često dobro uklapa u porodice sa decom. Decu ipak treba naučiti da mačku ne vuku za rep, ne podižu nepravilno i ne uznemiravaju dok jede ili spava.

Ova rasa se uglavnom dobro slaže i sa drugim mačkama, kao i sa psima koji su navikli na mačke. Upoznavanje novih ljubimaca treba da bude postepeno, uz odvojene resurse i mogućnost da se svaka životinja povuče na bezbedno mesto.

Mejn kun je nekada bio cenjen kao uspešan lovac na glodare, pa kod pojedinih jedinki može biti izražen lovački nagon. Zbog toga je potreban oprez ako u domu žive ptice, hrčci ili drugi mali kućni ljubimci.

Zbog njene veličine, penjalica, ležaj, transporter i grebalica moraju biti dovoljno veliki i stabilni. Proizvodi namenjeni prosečnoj mački ponekad neće moći bezbedno da podnesu težinu odraslog mužjaka.

Za učenje treba koristiti nagrade, igru i pohvalu. Kažnjavanje može izazvati strah, narušiti poverenje i pogoršati neželjeno ponašanje.

Mejn kun nema potpuno drugačije nutritivne potrebe od drugih domaćih mačaka, ali njegova veličina, sporiji razvoj i nivo aktivnosti moraju biti uzeti u obzir.

Hrana treba da bude kompletna, nutritivno uravnotežena i prilagođena uzrastu, zdravstvenom stanju i načinu života mačke. Mačićima je potrebna hrana namenjena rastu, dok odrasle i starije mačke treba hraniti formulom koja odgovara njihovoj životnoj fazi.

Količina hrane ne određuje se samo prema rasi. U obzir treba uzeti idealnu telesnu težinu, aktivnost, sterilizaciju ili kastraciju i kalorijsku vrednost obroka.

Redovno merenje porcija obično je bolji izbor od stalno pune posude, naročito kod mačaka sklonih gojenju. Sveža voda mora uvek biti dostupna. Šira posuda ili fontana za vodu može odgovarati ovoj krupnoj i često vodom fasciniranoj mački.

Ako imate nedoumica u vezi sa količinom ili vrstom hrane, plan ishrane treba napraviti u dogovoru sa veterinarom.

Raskošna dlaka zahteva redovnu negu, naročito na stomaku, grudima, iza ušiju i na zadnjim nogama, gde se najlakše stvaraju čvorovi.

Većinu mejn kun mačaka treba temeljno iščešljati najmanje dva puta nedeljno. Tokom intenzivnog sezonskog linjanja ili kod mačaka sa mekšom poddlakom četkanje može biti potrebno i češće.

Osnovna nega obuhvata:

• redovno četkanje i kontrolu čvorova;
• skraćivanje kandži prema potrebi;
• pregled i nežno čišćenje ušiju;
• održavanje higijene zuba;
• povremeno kupanje samo kada je potrebno;
• redovne veterinarske preglede.

Sa četkanjem i dodirivanjem šapa, ušiju i usta najbolje je početi još dok je mačka mala. Tako će kasnija nega biti jednostavnija i manje stresna.

Dlaku ne treba brijati bez zdravstvenog razloga i preporuke veterinara ili stručnog grumera. Krzno ima ulogu u zaštiti kože i regulaciji telesne temperature.

Mejn kun se generalno smatra snažnom rasom, ali može imati naslednu sklonost ka pojedinim oboljenjima. To ne znači da će ih svaka mačka dobiti, već da su odgovoran uzgoj, preventivni pregledi i praćenje simptoma posebno važni.

Mejn kun može biti odličan izbor ako želite veliku, inteligentnu i društvenu mačku koja voli da bude uključena u svakodnevni život porodice. Odgovara vlasnicima koji imaju dovoljno vremena za igru, negu i druženje i koji mogu da obezbede opremu prilagođenu njenoj veličini.

Nije najbolji izbor za osobu koja želi potpuno nezavisnu mačku, nema vremena za četkanje ili ne može da podnese dlake u domu.

Ako ste spremni na obaveze koje donosi njena veličina, duga dlaka i potreba za društvom, mejn kun može postati nežan, zabavan i veoma odan član porodice.

Za kraj

Mejn kun je mačka impresivnog izgleda, ali je njen blag, druželjubiv i razigran karakter ono što je čini zaista posebnom. Dobro se uklapa u porodični život, često se lepo slaže sa decom i drugim ljubimcima i uživa u blizini svojih ljudi, čak i kada ne traži neprestanu pažnju.

Ipak, odluku o nabavci ove rase treba doneti odgovorno. Mejn kun zahteva redovno četkanje, kvalitetnu ishranu, dovoljno prostora za igru i preventivne veterinarske preglede. Vlasnicima koji mogu da ispune te potrebe uzvratiće privrženošću, inteligencijom i vedrim karakterom, zbog kojih opravdano nosi nadimak „nežni džin“ među mačkama.