Dolaskom septembra i nešto hladnijih dana mnogi vlasnici pasa počinju da razmišljaju o prestanku zaštite od krpelja. Leto je prošlo, temperature više nisu tako visoke, a šetnje kroz prirodu deluju bezbednije.
Međutim, jesen nije kraj sezone krpelja. Naprotiv, za pojedine vrste krpelja upravo su proleće i jesen periodi povećane aktivnosti. Evropski savet za kontrolu parazita kod kućnih ljubimaca (ESCCAP) navodi da je Ixodes ricinus, jedna od najrasprostranjenijih vrsta krpelja u Evropi, posebno aktivan tokom kasnog proleća i jeseni.
Zbog toga prekid antiparazitske zaštite odmah nakon leta može ostaviti psa nezaštićenim upravo u periodu kada krpelji još uvek predstavljaju realan rizik.
Zašto su krpelji aktivni i tokom jeseni?
Krpeljima nisu potrebne letnje vrućine da bi bili aktivni. Mnogo im više odgovaraju umerene temperature i dovoljno vlage, zbog čega kišni i relativno blagi jesenji dani mogu stvoriti veoma dobre uslove za njihovu aktivnost.
Krpelji se najčešće nalaze u:
-
visokoj travi,
-
žbunju,
-
opalom lišću,
-
šumskim predelima,
-
parkovima,
-
livadama,
-
baštama i dvorištima.
Pas zato ne mora da ode duboko u šumu da bi došao u kontakt sa krpeljem. Dovoljna može biti obična šetnja kroz park ili travnatu površinu.
Čak ni početak zime ne znači automatski da je rizik nestao. Tokom toplijih zimskih dana pojedine vrste krpelja ponovo mogu postati aktivne. Veterinarski izvori navode da aktivnost može da se pojavi čim vremenski uslovi postanu dovoljno povoljni, čak i tokom hladnijeg dela godine.
Jesen može biti jedan od važnijih perioda za zaštitu
Pogrešno je posmatrati zaštitu od krpelja samo kao „letnju zaštitu“.
Kod određenih vrsta aktivnost je izražena upravo tokom hladnijih meseci. Zato stručne veterinarske organizacije sve češće preporučuju kontinuiranu ili celogodišnju kontrolu krpelja, u zavisnosti od područja u kojem pas živi i njegovog načina života. Companion Animal Parasite Council, na primer, preporučuje zaštitu pasa tokom cele godine upravo zbog sezonskih razlika i mogućnosti pojave krpelja tokom različitih perioda godine.
ESCCAP za Evropu preporučuje da zaštita obuhvati čitav period tokom kojeg su krpelji aktivni, pri čemu se rizik razlikuje u zavisnosti od klime, geografskog područja i navika životinje.
Drugim rečima, kalendar nije najbolji pokazatelj kada treba prekinuti zaštitu.
Zašto krpelji nisu samo neprijatnost?
Krpelj nije problem samo zato što se zakači za kožu psa i hrani njegovom krvlju. Mnogo veći problem predstavlja mogućnost prenosa različitih uzročnika bolesti.
U Evropi krpelji mogu biti povezani sa bolestima kao što su:
-
babezioza
-
anaplazmoza
-
erlihioza
-
borelioza (Lajmska bolest)
-
druge infekcije koje prenose različite vrste krpelja.
ESCCAP navodi više bolesti pasa i mačaka koje se prenose krpeljima širom Evrope, uključujući babeziozu i druge vektorske bolesti.
Krpelji i babezioza u Srbiji
Za vlasnike pasa u Srbiji posebno je značajna babezioza pasa.
Istraživanja sprovedena u Srbiji potvrdila su prisustvo Babesia canis, kao i drugih vrsta roda Babesia. Jedna studija sprovedena na obolelim psima u Srbiji opisuje babeziozu kao klinički značajnu bolest i navodi simptome poput apatije, gubitka apetita, povišene temperature, tamne ili crvenkaste mokraće, bledih sluzokoža i povraćanja.
Istraživanja krpelja prikupljenih sa pasa u Vojvodini takođe su potvrdila prisustvo više potencijalnih uzročnika bolesti koje krpelji mogu prenositi.
Zbog toga zaštita od krpelja kod nas nije samo pitanje komfora psa već i važan deo preventivne zdravstvene zaštite.
Kako zaštititi psa od krpelja tokom jeseni?
Najbolji pristup podrazumeva kombinaciju odgovarajuće antiparazitske zaštite i redovnog pregleda psa.
Ne prekidajte zaštitu samo zato što je leto završeno
Ako koristite preparat protiv krpelja, nemojte samoinicijativno prekidati zaštitu sa prvim hladnijim danima.
Preparati se mogu razlikovati po načinu primene i trajanju dejstva, pa raspored treba prilagoditi konkretnom proizvodu, zdravstvenom stanju psa i stepenu izloženosti.
Veterinar može preporučiti najprikladniju opciju za vašeg psa.
Pregledajte psa nakon svake šetnje
Posebno pažljivo pregledajte psa nakon boravka:
-
u visokoj travi,
-
u šumi,
-
pored žbunja,
-
na livadama,
-
u područjima sa mnogo opalog lišća.
Krpelji mogu biti veoma sitni, naročito u pojedinim razvojnim stadijumima, pa detaljan pregled ima veliki značaj.
Gde najčešće tražiti krpelje na psu?
Obratite posebnu pažnju na delove tela gde je koža tanja ili gde se krpelj lakše sakrije.
Pregledajte:
-
glavu i područje oko njuške,
-
uši i prostor iza ušiju,
-
vrat,
-
pazuhe,
-
prepone,
-
stomak,
-
prostor između prstiju,
-
područje oko repa.
ESCCAP posebno navodi lice, uši, pazuhe, preponsko područje i prostor između prstiju kao mesta na kojima se krpelji često mogu pronaći.
Kod dugodlakih pasa potrebno je prstima detaljno proći kroz dlaku kako bi se primetile male izbočine koje mogu ukazivati na pričvršćenog krpelja.
Šta uraditi ako pronađete krpelja na psu?
- Krpelja treba ukloniti što pre i pravilno.
- Koristite pincetu sa tankim vrhom ili posebno pomagalo za vađenje krpelja. Uhvatite ga što bliže koži psa i uklonite kontrolisanim pokretom, bez gnječenja njegovog tela.
- Merck Veterinary Manual savetuje da se krpelj uhvati blizu kože i izvuče bez stiskanja njegovog tela. Brzo uklanjanje može smanjiti mogućnost prenosa pojedinih uzročnika bolesti.
- Nemojte krpelja pre vađenja mazati uljem, alkoholom, kremama ili drugim sredstvima u pokušaju da se sam odvoji.
- Ako niste sigurni kako da ga pravilno uklonite, najbolje je da se obratite veterinaru.
Da li zaštita znači da pas nikada neće imati krpelja?
Ne nužno.
Pronalaženje krpelja na psu koji koristi zaštitu ne znači automatski da preparat ne deluje. Način dejstva zavisi od vrste proizvoda, a kod nekih preparata krpelj mora da se zakači za životinju pre nego što bude izložen aktivnoj supstanci.
Takođe, u područjima sa velikim brojem krpelja pas može stalno dolaziti u kontakt sa novim jedinkama.
Zbog toga antiparazitski preparat ne treba da zameni fizički pregled psa nakon šetnje.
Simptomi nakon ujeda krpelja koje ne treba ignorisati
Nije svaki ujed krpelja praćen bolešću, ali je nakon pronalaženja krpelja korisno obratiti dodatnu pažnju na ponašanje i zdravstveno stanje psa.
Kontaktirajte veterinara ako primetite:
-
izraženu malaksalost,
-
gubitak apetita,
-
povišenu temperaturu,
-
blede ili žućkaste desni,
-
tamnu, crvenu ili braon mokraću,
-
povraćanje,
-
otežano kretanje ili hramanje,
-
neuobičajenu slabost,
-
naglu promenu ponašanja.
Ovi simptomi mogu imati veliki broj različitih uzroka i sami po sebi ne znače da pas ima bolest koju prenose krpelji. Ipak, ukoliko se pojave nakon poznatog kontakta sa krpeljem, veterinaru obavezno treba pomenuti kada je krpelj primećen.
Kod babezioze su u studijama iz Srbije među prijavljenim simptomima bili apatija, anoreksija, temperatura, povraćanje, bledilo sluzokoža i promena boje urina.
Posebno obratite pažnju na pse koji mnogo vremena provode napolju
Rizik nije isti za svakog psa.
Veću izloženost mogu imati psi koji:
-
redovno borave u šumi ili na livadama,
-
idu u lov,
-
često borave na selu,
-
provode mnogo vremena u dvorištu,
-
putuju sa vlasnicima,
-
često šetaju kroz visoku travu i žbunje.
Kod takvih pasa zaštita tokom jeseni ima još veći značaj.
Opalo lišće nije samo zabava za psa
Mnogi psi vole da trče i njuškaju kroz gomile suvog lišća. Međutim, slojevi lišća zadržavaju vlagu i stvaraju zaštićenu mikroklimu pogodnu za različite sitne organizme, uključujući krpelje.
Zbog toga tokom jesenjih šetnji nije potrebno potpuno izbegavati parkove i prirodu, ali je dobro nakon povratka kući detaljno pregledati psa.
Posebno ako je šetao kroz visoku travu, šiblje ili gomile lišća.
Da li zaštita od krpelja treba da traje tokom cele godine?
Ne postoji potpuno isti režim zaštite za svakog psa i svako područje.
Međutim, ideja da zaštitu treba automatski prekinuti 1. septembra ili završetkom leta nije opravdana.
Krpelji mogu ostati aktivni tokom jeseni, a u periodima blagog vremena aktivnost se može nastaviti i mnogo duže. Stručne veterinarske organizacije zbog toga preporučuju kontinuiranu kontrolu krpelja ili zaštitu tokom čitavog perioda njihovog rizika.
Najbolje je da sa veterinarom odredite režim zaštite prema:
-
području u kojem živite,
-
vremenskim uslovima,
-
navikama psa,
-
učestalosti boravka u prirodi,
-
prethodnoj izloženosti krpeljima,
-
zdravstvenom stanju i uzrastu psa.
Jesen nije vreme za opuštanje kada su krpelji u pitanju
Sa završetkom leta nestaju najveće vrućine, ali ne nestaju i krpelji.
Umerene temperature, kiša, vlažna trava i opalo lišće mogu stvoriti povoljne uslove za njihovu aktivnost. Pored toga, pojedine vrste krpelja u Evropi imaju izraženu aktivnost upravo tokom jeseni.
Zato dobra jesenja rutina može biti veoma jednostavna: nastavite odgovarajuću antiparazitsku zaštitu prema savetu veterinara, pregledajte psa nakon šetnje i ne ignorišite neobične simptome.
Nekoliko minuta pregleda nakon povratka iz parka ili prirode može pomoći da krpelja otkrijete na vreme i smanjite rizik od komplikacija.
Česta pitanja
Da li krpelji nestaju kada prođe leto?
Ne. Mnoge vrste krpelja ostaju aktivne tokom jeseni, a pojedine mogu biti aktivne i tokom toplijih zimskih dana. U Evropi je Ixodes ricinus posebno aktivan tokom kasnog proleća i jeseni.
Do kog meseca pas treba da koristi zaštitu od krpelja?
Ne postoji univerzalan datum za prekid zaštite. Aktivnost krpelja zavisi od temperature, klime, geografskog područja i načina života psa. Veterinar može preporučiti sezonsku ili celogodišnju zaštitu u zavisnosti od procene rizika.
Da li pas može dobiti krpelja u oktobru ili novembru?
Da. Ako vremenski uslovi ostanu blagi, krpelji mogu biti aktivni i tokom oktobra, novembra, pa čak i kasnije.
Gde se krpelji najčešće zakače za psa?
Često se nalaze oko glave i ušiju, na vratu, u pazuhu, preponama, između prstiju i na drugim delovima tela sa tanjom kožom.
Šta ako pronađem krpelja na psu koji koristi zaštitu?
Uklonite ga pravilno i što pre. Prisustvo krpelja ne mora automatski značiti da preparat nije delovao. Ako često pronalazite žive pričvršćene krpelje ili niste sigurni da zaštita odgovara vašem psu, razgovarajte sa veterinarom.
Kada treba odvesti psa veterinaru nakon ujeda krpelja?
Ako nakon ujeda primetite malaksalost, temperaturu, odbijanje hrane, povraćanje, blede ili žute sluzokože, tamnu mokraću, hramanje ili druge neuobičajene simptome, obratite se veterinaru što pre.
Želite li da bolje razumete svog psa?
Na pufna.rs pronađite još korisnih tekstova o ponašanju, ishrani, zdravlju, nezi i dresuri pasa.
Teme: Krpelji